Историјат

Потомци

   Леновац се као насеље помиње још у 15 веку, смештено у питомој котлини Леновачке реке, која се улива у Грлишко језеро. Увек је, конфигуративно, географски, стратешки и саобраћајно, представљао центар подтупижничког краја.

По истраживању учитеља Вељка Петровића и писање Јеврема Дамњановића, Леновчани су пореклом из околине Призрена, потомци су косовских Срба, те одател и потиче језички чист и јасан нагласак којим се не користе мештани осталих села из окружења. У жаргону нас називају Косовљанима и сврставају у исту етничку групацију са Звезданом, Рготином, Копривницом.

   Половином 20. века Леновац је имао више од 400 домаћинстава, и око 2000 становника, рудник угља, пошту, млекару, осмогодишњу школу, пругу узаног колосека, задругу, дом културе, млин, цркву, продавницу, две кафане, библиотеку, водовод. Од посебног значаја је сеоска црква, подигнута у спомен Хајдук-Вељка Петровића 1896. године, у којој су верски обреди обављани и за мештане суседних села. Тада је Леновац имао јак фудбалски тим, а у овом селу су гостовали и први градски тимови из Ниша, Зајечара, Неготина и Бољевца и често терен напустали поражени. Не чуди да се од сарих људи може чути добра прича, оригинална анегдота, користан савет, а све то изречено је чистим и течним српским језиком.

   Иградњом Грлишког језера и одржавањем природних ресурса предивне питоме планине Тупижнице стварају се изузетни услови за сеоски туризам, допуњен ловом и риболовом. Враћањем земље бившим власницима и новом организацијом пољопривредне производње, имајући у виду незагађеност пространства, постоје природни услови за производњу здраве хране. Поред поменутог, овде је део и српске прошлости. На улазу у селу је запис „Русалница“, место посвећена Русалном петку. Ту је и спомен-црква Хајдук Вељку Петровићу, капела, крстионица у којој је Вељко крштен, споменик у црквеном дворишту, спомен-кућиште на месту куће рођења Хајдук Вељка- прошлост српског јунаштва, солунски бајрак леновачких солунаца, Братујевац са дава споменика српским партизанима. Братујевачки воћњак и Грлишко језеро – обележје садашњости.

   Шта ће бити у будућности зависиће од нас и оних који долазе.

Грилишко језеро

   Грлишко језеро се налази између села Лесковац и Грлиште (мапа). Површине је око 100ха, а дубине до 28м. Изграђено је за потребе снамбдевања пијаћом водом града Зајечара и околних насеља.

   Језеро је порибљено одговарајућим рибљим врстама, од којих преовлађују кауглер, деверика, шаран, караш, бабушка, скобаљ, клен, смуђ и сом.

   Код села Лесковац у језеро се уливају Леновачка и Горња река, које представљају природна мрестилишта за многе врсте рибљег фонда. Сезона риболова траје током читаве године.

   Поред језера, надомак села Грлишта, налази се манастир Светог Петра и Павла, смештен у хладовини четинарских шума, коју је засадио јеромонах Јемоненко 20-их година ХХ века.

   Језеро је удаљено 3км од села Леновац, а 15км од Зајечара. Језеро пружа огромне могућности за спорт и разонаду. (сунчање на плажи језера, пливање и веслање у кануима).